Novi zakon kojim se reguliše izmirenje obaveza prema građanima po osnovu devizne štednje – Zakon o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana (''Službeni list SRJ'', br. 36/2002) – stupio je na snagu 4. jula 2002. godine.:Tim zakonom propisana je obavezna konverzija deviznih štednih uloga građana u obveznice Republike Srbije i Republike Crne Gore – srazmerno visini devizne štednje građana čije je prebivalište na teritoriji tih republika.Republika Srbija je za izmirenje obaveza utvrđenih tim zakonom emitovala obveznice Republike Srbije – 19. avgusta 2002.
godine.
Konverziju deviznih štednih uloga u obveznice Republike Srbije vrše banke kod kojih je položena devizna štednja, odnosno Nacionalna štedionica – banka a.d. za banke u stečaju i likvidaciji. Banke vrše konverziju tako što na devizne štedne uloge obračunavaju i pripisuju kamatu po stopi od 2% godišnje do dana konverzije – 19. avgusta 2002. godine, taj iznos preračunavaju u evre po srednjem kursu koji važi na dan konverzije i utvrđuju pravo na obveznice Republike Srbije serije A koje dospevaju u periodu od 2002. do 2016.
godine.
Vrednost izvršene konverzije evidentira se u štednim knjižicama, a deviznom štediši se o tome uručuje potvrda i istovremeno otvara račun hartija od vrednosti – kao podračun računa hartija od vrednosti banke koji se vodi u Centralnom registru.Konverzija se vrši po pojedinačnom štednom ulogu, a ako devizni štediša raspolaže sa više štednih uloga, potvrda se izdaje na ukupan iznos konvertovane devizne štednje u obveznice, zbirno po svim štednim
ulozima.
Ako su vlasnici deviznih štednih uloga deviznu štednju stekli na osnovu pravosnažnog rešenja o nasleđivanju – pravo na isplatu pripadajućih godišnjih iznosa rata ostvaruju srazmerno visini svog naslednog dela.Obveznice glase na ime i prenosive su, izdaju se u nematerijalnom obliku (elektronski zapisi), u seriji A bez kupona, sa rokovima dospeća svakog 31. maja u periodu od 2003. do 2016. godine, osim za 2002. godinu, koje su dospele 26. avgusta 2002. godine.Obaveze po obveznicama po jednom deviznom štednom ulogu izvršavaju se sledećom dinamikom:· obveznice serije A 2002 – u visini do 276,10 evra,· obveznice serije A 2003 – u visini do 380 evra,· obveznice serije A 2004 – u visini do 530 evra.
Tumacenje
NBJ:
OVLAŠĆENJA: ovlašćenja
data do stupanja na snagu ovog zakona ne mogu biti osnov za preduzimanje
radnji po ovom zakonu; Potrebna nova ovlašćenja za raspolaganje vlasničkim
računom inicijalnog vlasnika.
Preostali iznos obaveza prema deviznim štedišama isplaćuje se u 12 godišnjih rata koje rastu po stopi geometrijske progresije od 10% i dospevaju svakog 31. maja u periodu od 2005. do 2016. godine, a izračunavaju se koeficijentima utvrđenim članom 4. Zakona, s tim što iznos godišnje rate ne može biti manji od 500 evra.Štedišama koji nisu podigli dospele rate za 2000. i 2001. godinu iznos obveznice serije A 2002 koja je dospela 26. avgusta 2002. godine uvećava se za iznos neisplaćene devizne štednje, a najviše do 301,66 evra po tom osnovu (i to za 2000. godinu do 76,69 evra i za 2001. godinu 224,97 evra po jednom deviznom štednom ulogu).
Banke isplatu vrše u evrima, odnosno na zahtev štediša u dinarima po kupovnom kursu na dan isplate.Donosiocu obveznice SR Jugoslavije serije A 2002 koja je dospela 31. maja 2002. godine banke isplatu vrše – u evrima ili na zahtev donosioca u dinarima po zvaničnom srednjem kursu na dan isplate.Promet obveznica je slobodan i oslobođen poreza na promet, provizije na platni promet, poreza na kapitalnu dobit, poreza na finansijske transakcije, kao i drugih poreza (član 9.
Zakona).
Vlasnik obveznice u rokovima njihovog dospeća može koristiti za plaćanje poreza na promet, akciza, poreza na imovinu, poreza na dohodak građana i poreza na dobit
korporacija.
Inicijalni vlasnik obveznica – štediša čija je štednja konvertovana u obveznice Republike Srbije može za sebe i članove svoje uže porodice (bračni drug, roditelji, deca, braća i sestre) koristiti obveznice i pre rokova njihovog dospeća uz diskont po kamatnoj stopi od 2% godišnje, u skladu sa članom 14. Zakona i to za plaćanje: troškova nabavke lekova, ortopedskih pomagala i sprava u zemlji i inostranstvu, troškova lečenja u zemlji i inostranstvu, kao i troškova sahrane i prenosa posmrtnih ostataka iz
inostranstva.
Zahtev za plaćanje tih troškova, sa originalnom propisanom dokumentacijom, podnosi se banci kod koje je otvoren račun hartija od vrednosti u Centralnom registru.Takođe, vlasnik obveznica može obveznice koristiti i pre rokova njihovog dospeća za:1) kupovinu akcija preduzeća u procesu svojinske transformacije,2) kupovinu akcija ovlašćenih banaka,3) kupovinu stanova, stambenih objekata, poslovnog prostora, zemljišta i druge imovine u državnoj svojini.
iBanking
